извештаји

Авала

На позив планинара из „Дунав осигурања“, поводом дана пешачења у Србији, упутили смо се у насеље Пиносава, како бисмо прошетали Авалом. Истог дана обележена је десетогодишњица проглашења Авале за предео изузетних одлика.

Око 10 часова, уз говор председника ПД Авала и ПД Балкан, најављен је почетак шетње  у којој је учествовао велики број деце. Упутили смо се ка извору воде Сакинац, где смо направили краћу паузу, толику да деца напуне своје флашице, па смо наставили даље, бетонском стазом кроз шуму.

Упутили смо се ка Авалском торњу, на који се нисмо пели, већ смо паузу направили у оближњем парку, испред нове цркве брвнаре посвећене деспоту Стефану Лазаревићу, коју су саградили мештани насеља Бели Поток. Ту смо уживали и, осим нас шетача, било је и доста туриста и родитеља са дечицом. Међу крошњама дрвећа издизао се торањ, који смо са дивљењем посматрали.

Даље, стаза није била бетонирана и водила је кроз гушћу шуму, што нас је посебно радовало. Паузу смо направили код споменика Совјетским ратним ветеранима, који је подигнут 1965. године у част совјетској војној делегацији која је погинула у авионској несрећи 1964. године на Авали.

Попели смо се до Споменика незнаном јунаку, који се налази на врху Авале, на 506 мнв. Уживали смо у погледу, фотографисали, а дечица су трчала по платоу и неуморно се пела и силазила низ степенице.

Одатле смо се спустили стазом, кроз шуму до планинарског дома Чарапићев брест на 310 мнв, где смо одморили, док су дечица имала кратко такмичење у оријентирингу.

Стазу дугу читавих 4,5 километара, прешли смо за 3 сата. Након доделе захвалнице нашем друштву за учешће у акцији, нас четворо смо прешли још 5 километара, кроз насеље Бели Поток и стигли до Пиносаве, где је био паркиран наш ауто. Упутили смо се ка Лазаревцу, задовољни што смо били учесници једне од многобројних акција, које су тог дана биле одржаване у читавој држави, поводом дана пешачења у Србији.

Учесници: Дарко Станаревић, Слађана Давидовић, Владан Догањић и Ана Здравковић.

Share