Због епидемије, ванредног стања и забране окупљања које траје од 16. марта нисмо били у могућности да и званично отпочнемо сезону бајкирања по годишњем плану акција која је требала да почне прве недеље априла. За ту прву званичну вожњу било је предвиђено да се иде до језера Паљуви.

Радовали смо се сунцу и лепом времену, знак да се мустанзи (бицикле) покрену. План је направљен и чека се викенд. Договор је да возимо до језера у Пркосави. У претходне три вожње имали смо лепо време па смо то очекивали и сада.

Од усвајања и објављивања годишњег плана ПСС у који је уврштен и зимски успон на Трем знао сам да ћу ићи. Било је потребно само да видим да ли ће бити заинтересовани и остали чланови нашег друштва. С обзиром да је већина акција у нашем друштву од почетка године изведена нисам сумњао да и за ову неће бити интересената.

Ртањ је наша света планина, препознатљива по свом изгледу који подсећа на пирамиду, по Ртањском чају и другим лековитим биљкама, као и по гласинама о ванземаљцима и светлећим куглама.

Без обзира што је крај године и време сумирања утисака са претходних акција које су се одржале током протекле године, што је време славља и прослава нисмо се дали опустити.

Кажу да је тајанствена пукотина која одузима дах, кажу да је најдубљи и највећи кањон у источној Србији, да је препун пећина и јама, да су његове литице чудо природе које уливају посебну енергију и још кажу да у њему живи разноврсни живи свет.

Идеја је савршена. Одвојити децу од технологије и извести из зидина зграда и кућа у природу. Како? Где? На који начин? Ко би могао боље знати него планинари!