После три одлагања, коначно се нађосмо нас осморо и под вођством Друга Раје, срећни кренусмо на Стару Планину. Од старта нас је пратила добра музика, по избору нам возача Милана, или Зокија, како га је Радоња звао првог дана и чудио се што се не одазива. Први предах у кафани „Лане моје“ у Пироту додатно је ујединио групу у духу потребном за освајање врхова Старе Планине а касније смо додавали још тог духа из разних боца.