извештаји

Арарат 2020.

ОРГАНИЗАТОР

ESTADVENTURE

АРАРАТ 2020

5137 мнв

15-21.09.2020

О успону на највиши врх Турске, Арарат са 5137мнв ове године нисам ни помишљао. Уствари нисам ни размишљао да идем негде више осим локалних планина. Судбина или већ шта год ме је одвела тамо.

Последњих пар дана пре пута гледам и читам где се иде на високе планине. Размишљам како се са Рашом нисам чуо дуго и мислио сам да га  назовем чим позавршавам обавезе. Док пијем јутарњу кафу звони ми мобилни телефон. Гледам ко зове, кад оно Раша и мислим се каква је случајност да он мене окрене. После пар минута разговора пита ме да ли сам расположен и да ли могу да учествујем као помоћник водича на Арарат. Прва помисао ми је била да ли имам довољно кондиције за тако захтеван успон. Размишљам се. Кажем му да морам да видим да ли могу да добијем слободне дане на послу и да проверим да ли ми је важећи пасош. Наредна три сата разговарам телефоном са колегама надајући се да ћу успети да ораганизујем да не радим тих седам дана. Срећом све колеге са којима радим излазе ми у сусрет и могу да потврдим учешће на акцији. У међувремену ме зове и Драган Јаћимовић (ЕСТ) и каже ми да би требало што пре да му потврдим да би купио авионске карте. Коцкице су се спаковале и ја потврђујем да могу да идем.

Дан 1

15.09: Уторак

Дан поласка на акцију.

Рано ујутру крећемо на аеродром Никола Тесла. Лет је у 9:05. Неки учесници акције већ су на аеродрому. Упознајемо се и седамо да попијемо кафу. Полако пристижу и остали. Укупно нас је 17 од 20. Троје учесника ће нам се придружити на аеродрому у Истанбулу. Предајемо пртљаг и чекирамо карте. Полако упознајемо једни друге. Лет до Истанбула је кратак. Тек мало јаче од сат ипо. Пошто нисмо могли да пртљаг пошаљемо директно за Ван преузимамо га и поново предајемо за наставак пута.

Следећи лет је тек у 17:55. Договрамо се да се нађемо испред места где се укрцавамо на авион у 17 часова. Слободно време може да искористи ко како хоће. Лет до Вана исто је кратак, око сат ипо. По доласку преузимамо пртљаг. Дочекује нас Ањушка која ради у агенцији Арарат Адвентуре која је ангажована као подршка. У два комбија пакујемо ствари и договарамо се да нас води у неки расторан где бисмо могли да вечерамо јер смо сви гладни. Од Вана до Догубајазита треба да се возимо три сата и стижемо касно увече тако да тамо нећемо моћи да вечерамо. Док чекамо вечеру одржавамо кратак састанак за сутрашњи дан. Ресторан је био одличан а цена вечере још боља, 5 евра. Полазимо за Догубајазит после 20 часова и у хотел стижемо у 23 часа.

Дан 2

16.09: Среда

Доручак у пола 8. Полазак је планиран у 10 часова. Сносимо све ствари у хол и пакујемо у комби. Чим смо кренули имали смо видик ка Аратату. Изгледа велик са стрмим падинама. Возимо се пола сата и правимо прву пазузу за сликање. Комби нас извози до 2200мнв. Велике транспортне вреће предајемо организатору који их товаре на коње и носе до нашег висинског кампа који је на 3200мнв. Ту добијамо ланч пакет и литар ипо воде. За сваки дан током успона  је предвиђен ланч пакет и литар ипо воде. Крећемо лагано по јако топлом  и сунчаном дану. Први део пута су благе падине које како добијамо на висини прелазе у камењар. Локални водичи су Саркан и Расел. Први је Саркан па Раша. Раша лаганим темпом иде напред а ја позади као чистач. Темпо је јако спор због висине. Првог дана треба да пређемо 5,5 км и 1000 мнв. Велике висине захтевају спор темпо тако да смо просечно имали једва 1,4 км на сат. Укупно смо ходали нешто преко четири сата до кампа.Стижемо у већ припремљен камп. Један шатор на две особе. У великом шатору за јело нас сачекује врућ чај, врућа вода за кафу, воће и разне грицкалице (орах, бадем, лешник, суво воће,  слаткиши итд.). ОДУШЕВЉЕЊЕ. Пошто смо се окрепили одлазимо да припремимо наше шаторе за спавање. Вечера је договорена у 18:30. Пре саме вечере одржавамо кратак састанак за сутрашњи дан. За вечеру је чорба која је изненађујуће добра и пиринач са нечим, нисам се ни трудио да сазнам са чиме али је било јако укусно. Одлазимо на спавање око 22 часа. Сутра је аклиматизација.

 

 

Дан 3

17.09: Четвртак

Прва ноћ је прошла у лавежу кангала (турски пси) који су велики. Наводно има медведа и вукова па нас они штите од њих. Јако су дисциплиновани и умиљати за своју грађу. По договору доручак у 9 часова а полазак на аклиматизацију у 10 часова. Прве главобоље али ништа страшно. Раша је договорио са Сарканом да нас води тежим путем. Ту би видели да ли има неко мало веће проблеме са висином. Крећемо у договорено време. Лагано корак по корак и још спорије него претходни дан. Тренирање упорности. Темпо је био испод  1км на сат. Стаза захтевна и стрма. Пуна је крупног камења и местимично да кажем сипара. Није то класичан сипар али се котрља под ногама. После неких 4 сата и пређених 2,5км стигли смо на 3920мнв. Правимо дужу паузу. Дан као јучерашњи, сунчан и јако топао за ту висину. Повратак је ишао доста брже. Требало нам је око два сата да се вратимо у базни камп. По доласку у камп опет имамо да кажем ужину у великом шатору. Домаћини су изнели у камп лубенице и диње. Право окрепљење по повратку јер смо изгублили доста течности. Вечере већ устаљена у 18 и 30. Правило је да за сваком вечером имамо и састанак за сутрашњи дан. Кад се креће, када је доручак, колико воде понети шта обући да ли  има неко здраствене проблеме итд. После вечере домаћини донесоше звучник и пустише музику. Мало весеље и одлазак на спавање. Треба сутра изаћи на висински камп који је на 4200мнв.

Статистика дана; дужина 5 км , 700 мнв успона и 700мнв силаска.

Дан 4

18.09: Петак

Устајемо како ко хоће и пакујемо опрему. Велике транспортне вреће преносе коњи до висинског кампа. Доручак у 9 часова а полазак у 10 часова. Јуче смо имали тежу стазу. Данашња стаза је лакша и мало дужа. Дан сунчан и топао. Навикли на висину идемо доста лакше али и даље споро, додуше нешто брже него јуче. После неких  5 сати хода стижемо у висински камп на 4200 мнв. У трпезаријском шатору нас чека окрепљење. Вечера у 18 часова да би имали времена да одморимо за сутрашњи дан. Пошто рано ујутру крећемо договарамо рани доручак, воду и чај. Наравно и обавезан састанак са групом. Ту напомињемо да се полази у два сата ујутру и да ко није спреман остаје у кампу. Сви морају да имају чеону лампу, дерезе. Ако неко заборави дерезе враћа се са границе снега. Одлазимо на одмор.

Статистика данашњег дана: 3,5 км и 1000 мнв

Дан 5

19.09: Субота

Временска прогноза за завршни успон је била -5 а ветар око 50км на час. Само да нема ветра било би сјајно.

Устајемо у 00:45. У трпезаријском шатору доручак већ постављен, термоси напуњени са врућом водом или чајем, ко је шта хтео. Крећемо у 2 ујутру. Само наша група је на планини. Планина само за нас. По договору први су Расел и Раша а задњи су Саркан и  ја. Крећемо лагано корак по корак а чеоне лампе обасјавају стазу којом се крећемо. На сваких пола сата правимо кратку паузу да пијемо воде. Вода је кључ изласка на врх . Ветар повремено јак. Време иде јако споро. Игра нерава. Ближи се јутро и све је хладније. Појачава и ветар. Ја сам обукао све што сам имао а ипак ми је било хладно. Негде око 7:30 излазимо на око 5000 мнв тј границу снега. Ту су прва и једина одустајања од врха. Двоје враћамо са Серкамом у висински камп. Не могу даље. Монтирамо дерезе. И даље је јако хладно због ветра. Крећемо лагано ка врху. Невероватно како смо брзо, бар ми се чини изашли на врх. Да ли је после оног камењара којим смо ишли сатима пријала промена подлоге али смо тако лако изашли горе да нисмо ни осетили напор. На моменте нас обасја сунце. Прија. Задржавамо се на врху неких 45 мин и крећемо назад. Силазимо по снегу јако брзо и после неких 45 мин стижемо на границу снега и камења. Скидамо дерезе и правимо кратку паузу. И даље је хладно. Силазимо лагано. Стрма стаза, сваки корак мора да буде стабилан. У висински камп на 4200 мнв стижемо око 13:30. Кратка пауза, паковање опреме и настављамо даље ка базном кампу. У базни камп на 3200 мнв стижемо у 17:30. Уморни после вечере одлазимо на заслужени одмор. Тог дана смо прешли око 8,5 км савладали 1000мнв и сишли 2000 мнв. Око 16 сати смо ходали.

Дан 6

20.09: Недеља

Устајемо у 7 часова одморни од јучерашњег дана. Већина нас је спавала око 9 сати. Губитак висине нам прија. Доручак у 8 а полазак у 9 часова ка месту где нас чека комби. Сви једва чекају купатило и туш. Дан сунчан са мало ветра. Крећемо се доста брзо. Последња 3 дана био је тежак терен за ходање тако да нам је блажи терен лак за ходање. После пар паузи и 3 сата хода стижемо на 2200мнв где нас чекају утоварене ствари у комби и наш превоз. Вожња комбијем неких сат времена и долазак у хотел. У 17 часовао идемо да обиђемо старо утврђење на ободу града а после тога идемо на заједничку вечеру. По повратку у хотел договарамо рани доручак јер морамо да кренемо у 7 часова ка аеродрому Ван. Треба нам око 3 сата вожње комбијем. Лет за Истанбул је у 11:20.

Дан 7

21.09 Понедељак

После доручка силазимо сви у хол са стварима. Касни превоз. Већ се бринемо да ли ћемо стићи на авион. Коначно у пола 8 стиже превоз. Брзо се пакујемо и крећемо ка Вану. На аеродром стижемо око10:10. Брзо чекирамо карте и пртљаг до Београда тако да нам олакшава пут. Не морамо преузимати ствари у Истанбулу. Пауза од 5 сати на аеродрому Истанбул и коначно око 20 часова стижемо у Београд.

Ту се уједно и завршава наша експедиција.

KEEP CLIMBING

Share