извештаји

24. зимски успон на Трем

            Од усвајања и објављивања годишњег плана ПСС у који је уврштен и зимски успон на Трем знао сам да ћу ићи. Било је потребно само да видим да ли ће бити заинтересовани и остали чланови нашег друштва. С обзиром да је већина акција у нашем друштву од почетка године изведена нисам сумњао да и за ову неће бити интересената. Деки као наш начелник за акције и неко ко највише има искуства са зимским успонима преузео је одговорност на себе да нас окупи и поведе на ову не баш лаку авантуру. Готово одмах по објављивању акције на нашој групи и сајту почело је пријављивање и окупило се нас осморо који ћемо представљати наше друштво међу многобројним друштвима из целе Србије и шире. Група је била шаренолика од нас млађих (ако себе тако могу назвати) па до оних који су ту од самог оснивања друштва. Некима ће ово бити први успон на ову планину а неки се враћају да је доживе још једном надајући се да ће их овај пут планина прихватити и показати све своје лепоте.

            Организован је комби превоз као и ноћење у селу Доњи Душник. Полазак је био заказан за 16:00 часова испред просторија друштва. Сви смо били ревносни и стигли пре времена тако да смо могли да се спакујемо лагано и сликамо пред полазак. Одмах по поласку пао је договор где се прави пауза за кафу јер нас је чекало путовање од скоро 5 сати. У Марковцу смо, сад већ по навици, кад се иде у источни део Србије, попили кафу неко пиво и онда наставили пут ка Нишу. Уз још једну кратку паузу у Доњи Душник смо стигли у 21:15. Љубазни домаћини су нас понудили ручком, топлим и хладним напицима а онда нам показали просторију где ћемо спавати. Школа је реновирана и у одличном стању а оно што је нама било важно има одлично грејање. Пошто смо стигли међу првима заузели смо место до радијатора. Након распакивања и дружења са осталим планинарима, Деки нам је изнео план устајања и поласка на стазу па смо сви скупа око 23:00 часова већ утањали у своје снове. Неко је спавао дуже неко краће али смо у 5:30 већ сви били на ногама, како бисмо на време попили јутарњу кафу, доручковали и спремили за полазак. После церемоније отварања акције узбуђено смо закорачили у колону која је водила од центра села. Деки је предводио нашу групу а мени је припала та част да будем гонич. Пролазећи кроз село могло се видети доста старих кућа (чатмара), две или три воденице које нису у функцији, један рибњак пастмке и на пар места мештане који су испред својих кућа продавали домаће производе. Након изласка из села закорачили смо у шуму која нам је одмах показала зимску идилу. Белина од снега је светлуцала под првим зрацима сунца а иње на дрвећу је додатно улепшавало слику у нашим очима а уједно и упозоравало на хладноћу коју можемо очекивати. Брзо смо стигли до ловачке куће где правимо паузу за чај. Деки нас је упозорио да одавде креће прави успон и да је ово до сада било само загревање. Утабана и сад већ клизава стаза је и даље водила кроз шуму па смо се кретали отежано и у колони. По изласку из шуме пред нама се појавише два врха, лево Соколов камен (1523мнв), десно Трем (1810мнв) а између њих превој Девојачки гроб (1311мнв).

Прилазећи Девојачком гробу време се у минути променило. Навукла се магла од које се није видело ништа, почео је да дува ветар и осим хладноће сам тај хук је уносио страх у наше кости да ће успон бити узалудан. Ту су се неки од наших чланова размишљали да одустану што због лоше видљивости, што због клизавог терена и хладноће. Деки нас уверава да ће се разведрити и да је ово само пролазно и да не треба одустајати. Мало смо се реогранизовали и на тренутак раздвојили. Ка врху Трем сада прву групу води Раја (који је дошао са другим друштвом али се кретао са нама од почетка стазе), ја сам поново гонич а Деки остаје са другом групом да лаганијим кораком изађе на врх. На нашу срећу Декијеве речи се обистинише. При изласку на врх магла се разишла, ветар утишао и пред нама се појавише прелепи предели. Поглед је пуцао на све стране а облаци су сада били испод нас и давали чаробну слику. Сунце нас је сада обасјало свом силином па смо могли да лежимо у снегу и уживамо. Друга група је брзо стигла на врх па смо сви скупа правили предах за јело и пиће. Након паузе од скоро сат времена на врху морали смо кренути назад. На спусту смо се поново кретали у групи, повремено се осврћући ка врху да још једном погледамо где смо били. Некако смо тек тада били свесни где смо се испели. Повратак је био истом стазом тако да смо код ловачке куће поново правили дужу паузу. Овај пут смо променили пиће. Овде нас Деки кроз причу уверава да у школу стижемо пре мрака и да нам неће бити потребне лампе. Сада знатно опуштеније и брже се крећемо јер нас чека мање опасно пешачење али и ту добијамо упозорење да се на планини увек мора бити опрезан јер се у тој опуштености два наша члана клизају и падају један за другим где почиње смех јер је све прошло без неких последица.

Пред мрак стижемо у школу и после краћег предаха, кафе и наздрављања за успешно обављену акцију почињемо паковање за повратак кући. Домаћини су спремили бесплатан ручак па ко је хтео могао је да се почасти. Ми који нисмо били гладни сачекали смо остале уз сумирање утисака. Повратак је био договорен за 19:00 часова и уз паузу за кафу овај пут у Рачу стижемо у Лазаревац у поноћ.

Хвала нашој сјајној екипи, као и ПК Железничар-Ниш на одличној организацији, било нам је задовољство бити део ове републичке акције. Прешли смо око 22км, попели се на Трем 1810мнв.

Поздрав до следеће авантуре!

Share