извештаји

Стубица – извор Беле воде

 

Гране дрвећа красила је белина мраза, која је светлуцала на сунчевој светлости. Хладан, оштар ваздух, ледио је наша лица и прсте, али нас седморо смо чврсто решили да тај дан проведемо у шетњи. Поред бувље пијаце, упутили смо се ка Валандовској улици. Обзиром да је било недељно јутро и пијачни дан, многи људи су са чуђењем гледали групицу, која опремљена планинарском опремом, камашнама и штаповима, пролази кроз ту гужву.

Како смо се удаљавали од насељеног дела града, тако је и снега било све више. Осећали смо се као да смо на некој високој планини, а били смо између Шушњара и Стубице. Снег је био растресит, попут оштрог брашна и чинио је да корачање буде лако. Могли су се видети трагови животиња. Било је занимљиво и интересантно гледати толики број отисака, као и укрштање нашег пута са њиховим. Такав доживљај може да пружи само терен прекривен снегом.

Корз шуму и сеоски пут, стигли смо до ловачке кућице у Стубици. Ту смо направили паузу за доручак, мада кратку, јер је после пар минута стајања у месту, постало веома хладно. Наставили смо да ходамо и ушли у шуму, где је проналажење локације извора Беле воде, било прави изазов, обзиром да је снег затрпао поточић. Пронашли смо залеђену воду и установили да је то извор, а пошто је био скривен испод снега, било је јако тешко уочити га у свој тој белини. Ту се уздизала и једна прелепа ловачка чека и надали смо се да ћемо се срести са ловцима тог дана, који је био идеалан за лов, обзиром да се на снегу јасно могло видети кретање животиња, а и утврдити, по трагу, о којој животињи је реч.

Попевши се уз брдо, изашли смо из шуме на путић, где смо направили малу паузу за чај, а потом се поред реке Грабовице, уз Урошеве ливаде , упутили ка ловачкој кућици у Шушњару. Склоп природе, снега и мраза био је предиван, а блага магла давала је свему томе призор као на сликарским платнима најпознатијих уметника.

Стигли смо у Шушњар и поздрављајући људе у двориштима, поред којих смо пролазили, све више улазили у насеље. Наша шетња се полако завршавала. И поред тога што кретање кроз снег може бити исцпљујуће, растали смо се пуни енергије, задовољни што смо своје време потрошили на најквалитетнији начин, у природи, уз дружење, причу, шалу и смех.

Share