У низ дана са не тако сјајним временским условима уденуо се и један какав нам је баш био потребан. Због хетерогеног састава групе (а било нас је свих узраста) било је неопходно суво време и сува стаза. Уз мало сунца и мало облака и температуром до 20°C, са пуно воље и очекивања, у већ поодмакло априлско јутро кренули смо из Лазаревца према Острвици. Уз пут смо уживали у крајолику, расцветалим воћкама и жбуњу, трави тек зазеленелој и дрвећу које покушава да листа, поред брегова и брежуљака и на видику са Острвицом све ближом и све већом. У Варницама смо напустили превоз и кренули на успон.

Традиција је лепа и корисна категорија. Традиционални догађаји подстичу лепе успомене. У планинарском друштву „Вис“ има неколико догађаја  који су везани уз календар, на неки, готово ритуални, начин. Само као илустрација, скупштину друштва држимо увек првог уторка у месецу фебруару, акција „Окрени педалу“ одржава се прве суботе по завршетку школске године за основце. Тако је и са излетом који организујемо на Велики петак, увек Островица. Зашто је тако, зашто увек Островица, и зашто баш на Велики петак – није могуће утврдити. Нисмо посебно о томе одлучивали. Наравно, излет традиционално организује Славко Ивановић. Једино што може да нас заустави је време. Уочи „дана Д“ сви смо пратили прогнозу, гледали у небо и молили се. Ваљда нас је зато и Бог погледао. Чак ни то што је био петак, 13. није нам избаксузирало. Дан је  освануо какав се пожелети може, ни хладан, ни врућ, ни ветровит и такав је остао до краја излета. По обичају, скупили смо се испред просторије друштва, распоредили се по колима и преко Брајковца, Шутаца, Белановице стигли у село Варнице, подно камене купе.

15. – 18.03.2012

Планина у општини Пале, припада Динарском планинском систему. Оригинални назив Јаворина добила је по грчком јавору, чије је најсеверније станиште овде. Огромна стабла јавора су природна атракција. Током времена, доласком Турака и исламизацијом често се слово „в“ замењивало са „х“.

После дуге зиме са нестрпљењем смо дочекали прву пролећну акцију Планинарске секције и ПД „Вис“. Пуни енергије кренули смо 24.  марта 2012. године радујући се новој авантури.Пут нас је водио шароликим пределима. Прво стајалиште била је Кадињача, легендарна одступница Радничког батаљона, за новије генерације само једна непознаница из националне историје Другог светског рата. Колективно фотографисање је неизоставни део сваке акције. Стога смо се овековечили поред спомника, симболично између планина у долини Ђетиње. Она је и инспирација ове наше занимљиве маршруте.

Притиснути снежном белином, у ствари  сивилом у граду, помало смо кивни на све проблеме које нам је донело пола метра и мало више снега. У граду, где је све подређено комфору, услузи, саобраћају, чини  се, зима и све оно што она доноси, снег, лед, хладноћу, никако није добродошла, једноставно то није амбијент за њу.

Последњи викенд јануара 27. крећемо пут Дебелог брда. Организација ПСД „ Ћира“. И овај пут су нас позвали да им се придружимо. Нас осморо из „ Вис-а“ ( Деки и Раја аутом) а остали минибусом по правој снежној вејавици стижемо до превоја на Дебелом брду који је удаљен 30 км од Ваљева.